| |
Svake godine na našoj planeti rodi se mnogo više životinja nego ljudi.
Samim tim, već u samom startu, veliki broj životinja osuđen je da nikada ne nađe svoj dom.
Jedno je sa životinjama koje žive u prirodnim uslovima gde je već njihovim rođenjem priroda njihov dom i gde mogu normalno i slobodno da se krecu, prehrane, odgaje bezbedno svoje mlade i gde postoji prirodna akomodacija, hijerarhija i selekcija.
Drugo je sa životinjama koje ne žive u prirodnim uslovima, i o kojima govorimo ovom prilikom, o životinjama koje je humana civilizacija osudila na drugačiji život ,njima neprirodan, a po nama ,,civilizovan život“.
Svakim danom na desetine tih milih dušica umire u najgorim uslovima
i mukama na ulicama našeg Grada.
Čitavog života
neželjeni, odbacivani, sami i najčešće bolesni, bez
ičije pomoći,
milosti i ljubavi, tako i odlaze sa svojom tugom, nažalost.
Upravo tim životinjama smo neophodni jer smo i sami krivi, mi ljudi, za njihova besciljna lutanja gradskim ulicama u potrazi za hranom, domom, sigurnim mestom za odgoj njihovih mladih ljubavlju, i onim što mi nazivamo životom. |
|
|
